Budućnost vesti

18. 03. 2016 / Autor: Džejms Harding, izvor: BBC

---

---

Danas ima više informacija, koje su lakše i trenutno dostupne, u više formata, na više uređaja i za mnogo stotina miliona ljudi više nego ikada ranije.

Komičar Džeri Sajnfeld rekao je jednom prilikom:

„Neverovatno je da količina vesti koja se svakodnevno događa u svetu uvek tačno staje u novine.“

Međutim, to danas više nije tako.

Danas ima više informacija, koje su lakše i trenutno dostupne, u više formata,  na više uređaja i za mnogo stotina miliona ljudi više nego ikada ranije.  

A nekada se govorilo da je sloboda štampe ograničena na one koji poseduju medij.

Danas, svako sa internet pristupom i Tviter nalogom može da proizvede vest. Ako odlučite, ta moć je na vašoj strani.

Dakle, kako je to internet promenio novinarstvo?

Beskrajno na bolje. Svako ko je zainteresovan da izveštava o svetu – pronalazi priče, priča ih i deli – sve je to postalo veoma moguće.

Živimo  u najuzbudjivijem dobu za novinarstvo još od vremena kada se pojavila televizija.

A doba interneta tek je počelo. Do 2025. godine, većina ljudi u Velikoj Britaniji verovatno će dobijati televizijske programe preko interneta. Do 2030. godine, verovatno će svi imati prijem TV-a preko interneta, a TV antena će otići u istoriju kao i pisaća mašina.

Pre deset godina, ljudi su brojno nadmašivali umrežene uređaje otprilike 10 prema jedan.

U poslednjih godinu dana, mobilni telefoni su brojno nadmašivali broj ljudi po prvi put. Do 2020. godine, biće otprilike 10 umreženih uređaja po svakom čoveku na zemlji.

Međutim, tehnološka promena je neujednačena u različitim delovima sveta, među različitim starosnim grupama i u različitim zajednicama. Ali ona će ipak nastaviti da osvaja svet.

Ako ništa drugo, ubrzaće se.

Poremećaj

Uzbudljive mogućnosti promene, međutim, ne mogu da prikriju činjenicu da ta promena izaziva poremećaj i da je teška.

Ser Čarls Danston, osnivač Karfon Verhaus, rekao je da je svet medija nekada izgledao kao Cirih, a danas sve više podseća na Mumbaj.

U ovom užurbanom okruženju sve je manje vesti i sve više buke.

Internet je napravio rupu u poslovnom modelu mnogih velikih novinarskih organizacija.

Kao rezultat toga, o mnogim delovima modernog života se ne izveštava ili se ne izveštava dovoljno.

Uzmimo lokalnu štampu kao primer. Regionalna štampa je pretrpela udarac kada su se oglasi i lokalni oglašivači preselili na internet.

Od Roki Mauntin Njuza u Americi do Riding Posta u Velikoj Britaniji, lokalne novine su se ugasile.

Više od 5,000 uredničkih mesta su ugašeni u regionalnoj i nacionalnoj štampi u Velikoj Britaniji za samo deset godina.  

I obuka novinara se uopšte ne vrši ravnomerno.

Endi Vilijams iz škole novinarstva na univerzitetu Kardif otkrio je da je Medija Vels, u vlasništvu Triniti Mirora – imao oko 700 osoblja u uredništvu i proizvodnji 1999. godine. Ovaj broj se smanjio na 136  u 2011. godini.

Ovaj model je prisutan globalno koliko i lokalno. Međutim, američki mediji bolje stoje brojkama  od Velike Britanije.

Broj međunarodnih reportera koji rade za američke novine opao je za 24% u periodu od 2003 do 2010. godine. Količina emitovanja večernjih vesti posvećenih izveštajima iz inostranstva u 2013. godini bila je manja od polovine istih emitovanih vesti u kasnim 80-tim godinama XX veka.

Najnovija studija o izveštavanju iz sveta u štampi u Velikoj Britaniji ima slične rezultate.

Međutim, drugi kao što su Rusija i Katar ulažu u globalno izveštavanje. Kineska centralna televizija primila je skoro 7 milijardi dolara investicije u cilju proširenja globalnih operacija, povećanja dosega radija i satelitskih programa sa 84 miliona domaćinstava u 2009. godini na 220 miliona domaćinstava danas.

Generacijska promena u načinu konzumiranja vesti je uveliko već u toku.

U Švedskoj, prosečna starost gledalaca noćnih vesti na SVT – švedskom javnom servisu – je 66 godina.

U međuvremenu, nedavno istraživanje pokazalo je da je 26% dvogodišnjaka u Švedskoj na internetu barem jednom dnevno.

Obrisi ove revolucije su u Velikoj Britaniji već jasni. TV vesti u Velikoj Britaniji je prošle godine u proseku gledalo 92% pedesetpetogodišnjaka svake i ova brojka je stabilna tokom poslednjih deset godina.

U grupi uzrasta između 16 i 34 godina, dolazi do pada na 52% nedeljno – sa 69% koliko ih je bilo 2004. godine. Ovaj poremećaj, zbog kojeg su novine pretrpele veliki gubitak tokom poslednjih deset godina, preći će, u nekom obliku, na TV vesti u sledećoj deceniji.   

Ali koga je briga? Ljudi tvrde da pristup vestima nikad ranije nije bio bolji.

BBC je nedavno uradio jedno istraživanje. 76 posto ljudi su se saglasili da je lakše saznati šta se dešava u svetu nego ikad ranije.

Ali medij je taj koji oblikuje poruku, kao i uvek. Pre pola veka, TV su transformisale vesti. One su oživele za milione ljudi. Međutim, televizijske vesti su stavile naglasak na dramatične slike, telegenične političare i privlačne kratke klipove.

Internet će takođe promeniti vesti. To se već događa

Na primer, 59% čitalaca internet vesti u Velikoj Britaniji su izjavili da su površno pregledali naslove vesti u protekloj nedelji u poređenju sa 43% koji su rekli da su čitali duže tekstove na internetu.

Emili Bel u Tau centru za digitalno novinarstvo je ukazala da internet nije nužno neutralni čuvar vesti.

Prošle godine, u jednom naučnom eksperimentu istraženo je kako Fejbuk manipuliše vestima za 700,000 korisnika u toke jedne nedelje kako bi se videlo kako čitanje različitih tipova vesti utiče na raspoloženje čitalaca. 

Ljudi su verovatno bili srećniji čitajući ugodne vesti.

Internet zaobilazi profesionalnog novinara. Kompjuteri mogu da obave ono što su nekad radili novinari, konkretno da prikupe sportske rezultate, naprave turističke biltene i da napišu tekstove o poslovnim rezultatima neke firme.

Usluge koje su bile neophodni deo vesti su sve više automatizovane i posebno dostupne na internetu.

A ljudi na vlasti su otkrili da se mogu direktno obratiti javnosti, i da se ne zamaraju  novinarskim dosadnim pitanjima. Novinareva konkurencija nije više drugi novinar. Često to je sam predmet priče.

Političke partije, slavne ličnosti, korporacije komuniciraju direktno s javnošću. Era veće umreženosti ne vodi nužno većoj odgovornosti.

Ovo je doba rastuće nejednakosti informacija

Milioni ljudi su na internetu, ali drugi milioni ljudi nisu. Svet se deli na one u potrazi za vestima i na rastući broj onih koji ih površno pregledaju.

Dakle, na one koji traže, na one koji očekuju da budu nađeni i na one koji ne žele da znaju.

Da pojednostavimo, informacijski jaz između mladih, siromašnih i nekih etničkih grupa, s jedne strane, i starijih ljudi, bogatijih i nekih grupa belac,a s druge strane, – postaje sve veći.

Sve je više podataka, mišljenja, više slobode izražavanja, ali sve je teže znati šta se zapravo događa.

Iako kažu da je lakše doći do vesti, ljudi su manje sigurni u činjenice i nejasno im je šta one znače.

Poznavanje ključnih činjenica u javnoj politici je neverovatno fragmentarno, kao što je pokazano u istraživanju MORI  Ipsos-a u oktobru 2014. godine.

Na primer, Britanci misle da imigranti čine 24% posto populacije (gotovo dvostruko od stvarne brojke od 13%) i veruju da je skoro 24% radno sposobnog stanovništva nezaposleno (prava brojka je 7%).

Ovo je neujednačeno doba. Na nekim mestima, vidimo sve manje entuzijazma za demokratiju, polarizaciju mišljenja, odvajanje od društva i krizu građanstva.

Međutim, mediji nisu krivac za ovakve probleme. Ali novinarstvo – posebno novinarstvo na javnim servisima – ima odgovornost da se njima bave.

Industrija vesti može da pomogne da se utvrdi kakvo smo mi to umreženo društvo.

Budućnost BBC vesti?

Prošle godine, BBC je počeo da razmišlja o budućnosti vesti u sledećoj deceniji.

Počeli smo tako što smo razmotrili industriju vesti u celini, a ne samo BBC-jevih  vesti. Sagledali smo ideje i mišljenja ljudi koji rade u BBC-ju, ali i onih izvan njega. Evo delića onog šta su ljudi izjavili:

 „Da smo vesti izmislili sutra, izveštaj ne bi trajao ni pola sata na programu u 6 uveče“ (Kejtlin Moran, pisac i kolumnista, Tajms)

„Izveštavanje više neće biti isključivi domen novinarskih organizacija. Ovde se radi o ulozi novinarstva. Jer u svetu u kojem svako može da izveštava o vestima, ima puno buke. (Alex Ohanian, Redit).

„Neverovatno je koliko različitih načina postoji da dospete do ljudi. Ovo je fenomenalno. Zbog toga je moj posao uzbudljiviji i interesantniji nego ikada ranije“. (Robert Peston, BBC)  

„Problem razlikovanja dobre informacije od loše prisutan je još od početaka komunikacije… Iako imamo novu tehnologiju gde nam se informacije šalju momentalno preko mreže… umetnost i nauka o novinarstvu ostaje zapravo veoma važni. (Ser Tim Berners-Li, Svetski veb konzorcijum).

„Trebalo bi da merimo sopstveni uspeh, a ne staru metriku masovnih medija u kojoj se računa koliko je hiljada ljudi videlo našu poruku. Umesto toga, treba da razmislimo o odgovorima na pitanja da li vam je naše novinarstvo pomoglo da ispunite ciljeve, unapredite svoj život i doprinesete zajednici?“ (Džef Džarvis, profesor novinarstva, bloger i pisac).

Često možete da izgledate glupo pokušavajući da predvidite budućnost. Međutim, ova vežba nije predviđanje sledeće decenije, nego priprema za nju.

To je, takođe, nastojanje novinara koji su svesni da je budućnost vesti, na kraju krajeva, vest.

Seciranje novinarstva može da liči na analizu vica. Oduzima mu zabavu i promašuje poentu. Kakva god promena dolazi, naš posao se i dalje sastoji u tome da saznamo šta se događa i da izveštavamo o tim događajima.

Vesti smo razmotrili iz tri ugla – tehnologija, priče i ljudi.

Šta će nam novi uređaji, mreže i platforme omogućiti da uradimo?

Kako će novinarske organizacije izveštavati i saopštavati priče i šta će se zapravo računati kao priča?

I gde i kako će ljudi živeti u Velikoj Britaniji i u celom svetu – šta će želeti i očekivati od vesti?

U doba interneta, BBC je potrebniji i dragoceniji nego ikada.

Internet nije izvor vesti za sve ljude niti će to biti. On, u stvari, povećava probleme informacijske nejednakosti, dezinformacija, polarizacije i dezangažovanja.

Naša uloga je, međutim, da informišemo svakog.

Kako bi ovo postigli, BBC Vesti moraće da počnu razmišljati kako će u svojoj misiji dostaviti informacije, pored njihovog emitovanja.

Globalno, on mora dobro da iskoristi BBC-jev jedinstveni doseg u svetskim vestima. Britanija ima jedinstvenu prednost u Svetskom servisu – i BBC treba da odluči da li će primeniti strategiju rasta ili nadgledanu marginalizaciju.

U Velikoj Britaniji, prenos i pad regionalne štampe stvaraju stvarnu potrebu za pokrivanjem lokalnih vesti.

BBC će morati da uradi više kako bi obezbedio lokalne vesti koje će poslužiti u svim delovima Velike Britanije.

BBC je uvek unosio inovacije u vesti.

Prilike u novom novinarstvu jasno se vide – u novinarstvu podataka, personalizovanim novinarskim servisima i aktivnim publikama – i vreme je da se opet na njih bacimo.

U doba interneta, posao BBC-ja da bude mesto gde ljudi dolaze za pravu priču. Po ono što je stvarno važno. Da saznaju šta se događa. I šta to zapravo znači.

Kako bi obezbedili pravu priču, moramo da budemo beskompromisni što se tiče novinarskih vrednosti – tačnost, nepristrasnost, različitost mišljenja, pravično postupanje prema ljudima u novinarstvu i javnim servisima.

I naš način rada mora da bude jasan. Mi predstavljamo kvalitet, a ne kvantitet. Otvorenost, univerzalnost i nezavisnost.

Jer u demokratiji, vesti su neophodan javni servis. Vladavina ljudi ne može funkcionisati bez njih.

Niko to nije rekao bolje od Tomasa Džefersona, koji je 1787. godine napisao:

„Temelj naše vladavine je mišljenje ljudi i prvi i najvažniji cilj je da to  ostane tako; kada bih sam morao odlučiti da li ćemo imati vladu bez novinarstva ili novinarstvo bez vlade, ne bih ni jednog trenutka oklevao da odaberem ovo drugo. Ali to treba da znači da bi svaki čovek morao imati pristup novinama i bio u stanju da ih pročita“.

Posao novinarstva je da svakog informiše – kako bi nam omogućili da budemo bolji građani, opremljeni onim šta treba da znamo.

U uzbudljivom, neujednačenom i bučnom dobu interneta – potreba za vestima  - tačnim i poštenim, pronicljivim i nezavisnim – veća je nego ikada ranije.

 

Originalni tekst na http://www.bbc.co.uk/news/resources/idt-bbb9e158-4a1b-43c7-8b3b-9651938d4d6a