medijska pismenost
banner

Bebi tehnologija: Da li su paranoični roditelji posledica novih bebi uređaja?

25. 06. 2014 / Ela Vilijamson, Izvor: BBC



Možda su premladi da imaju svoju imejl adresu, da ne pominjemo da odlaze u kupovinu, ali mnoge tehnološke startap kompanije smatraju da su novorođenčad i bebe sledeća velika stvar.

Bebi tehnologija: Da li su paranoični roditelji posledica novih bebi uređaja?

Ako baš hoćete, u prodaji raznih uređaja vlada pravi bebi bum.

Ali dok tehnologija za bebe raste, da li bi roditelji trebalo da razmisle dva puta pre nego što posegnu u novčanik?

Mislite li da preterujete ako svoju bebu „povežete“ sa pametnim telefonom?

Proizvođači jednog takvog prenosivog uređaja, koji trenutno primaju narudžbe od kupaca u SAD, nude upravo takav scenario.

Pametna čarapa, koju je proizveo Aulet, mali je uređaj koji dete nosi oko stopala i koji šalje prikupljene podatke na povezanu mobilnu aplikaciju.

Aulet Ker, firma sa sedištem u Solt Lejk Sitiju, tvrdi da ovaj uređaj prati bebine otkucaje srca, nivo kiseonika, mesto, položaje spavanja, temperaturu kože.

Svakom roditelju je poznat osećaj kada ležite u mraku i sekirate pitajući se da li vam dete diše”, kaže osnivač Auleta i otac dvoje dece Džejkob Kolvin.

Mi radimo pravu stvar kreirajući proizvode koji pomažu roditeljima i povećavaju bezbednost dece”.

U međuvremenu, startap preduzeće sa sedištem u Bostonu već prodaje jedan alternativni proizvod u onlajn prodavnicama igračaka „Toys are You” u Americi.

To je bebi monitor Mimo, zapravo benkica sa prorezom na prednjem delu gde je prikačena plastična kornjača koja prikuplja podatke.

Uređaj funkcioniše na sličan način kao i Owletov proizvod, odnosno rezultati snimanja se šalju zabrinutim roditeljima preko blututa i vaj-faja.

Haj-tek aparati kao što je ovaj prodaju se po skupljoj ceni – Mimov početnički paket košta 199 dolara.

Ima i proizvođača koji igraju na kartu roditeljske paranoje.

Novopečeni roditelji, kojima je bezbednost njihove dece opsesija, najviše podležu uticaju proizvođačkog marketinga i tvrdnji da je upravo to “najbolje za vaše dete”, Kejti O'Donovan iz roditeljske mreže Mumsnet kaže BBC-ju.

Milijarde od beba

Nije teško, međutim, uočiti zašto ovaj sektor privlači preduzimače.

Maloprodaja “bebi trajnih proizvoda – izraz koji su analitičari dali dugotrajnoj robi – porašće sa 2,6 milijarde dolara u 2012. godini na 2,9 milijarde u 2018. Godini, i to samo u SAD, tvrdi istraživačka firma Mintel.

Ovo su ostali proizvodi, koji su dostupni sada ili će se tek priključiti bebi tehnologiji:

  • Karkun – sedište za kola kod kojeg se u slučaju sudara aktivira štit za dete koji liči na čauru

  • Slivlijeva pametna flašica – pametni držač za flašicu koji šalje podatke o hranjenju na pametni telefon

  • Origami kolica – dečja kolica sa LCD ekranom na kojem je prikazana brzina i temperatura, a koja se rasklapaju i sklapaju samo na pritisak dugmeta.

  • Grejači za vlažne maramice – mašina koja vam obećava da greje vlažne bebi maramice za jednokratnu upotrebu, a da ih pritom ne isušuje.

  • Prevodilac plača – “medicinski testiran” uređaj za koji se tvrdi da može da dijagnozira bebin plač posle samo nekoliko sekundi audio snimka.

Iz ugla pedijatra, postoje loše i dobre strane povezivanja tehnologije sa roditeljstvom i bebama.

Uopšteno govoreći, pedijatri cene tehnologiju ukoliko ona ima veze sa dečijim razvojem”, objašnjava Dr. Rahul Čodhari, pedijatar konsultant u londonskoj fondaciji Rojal Fri.

Mene brine to što roditelji, posebno oni sa prvim detetom, možda ignorišu divan instinktivni dar i oslanjaju se na mašinu koja nije medicinski testirana da odgovori datoj situaciji”.

Međutim, postoji jedna oblast za koju se i Dr. Chodhari i pedijatar konsultant Dr. Su Lorent iz bolnice Barnet i Čejs Farm slažu da je zrela da se unapredi – a to su dečija sedišta u kolima.

Kada je saznala za ovaj proizvod koji je još uvek u fazi razvoja, Dr. Lorent je rekla da sedište Karkun i cena od 499 funti zvuče “neverovatno, ali preskupo”.

Ali ona je manje je impresionirana haj-tek dečijim sedištem True Fit i Alert koji se trenutno prodaje po ceni od 400 dolara, i koji šalje upozorenje pametnom telefonu ukoliko dete uspe da se oslobodi sigurnosnih kaiševa.

Dr. Lorent opisuje karakteristike ovog sedišta, uključujući i monitor za tačni ugao spuštanja naslona, kao „nepotrebne i da bi, po svoj prilici, mogle da povećaju uznemirenost“.

Međutim, ovom proizvodu, takođe, nedostaje širi odziv pošto je proizvođač izjavio za BBC da će proizvod uskoro biti povučen iz prodaje i da neće biti zamenjen novim proizvodom.

Grupno finansirana tehnologija za decu

Startap kompanije koje se bave bebi tehnologijom dobile su još jedan podsticaj ove nedelje i to vešću da je popularna platforma za grupno finansiranje Kikstarter ublažila pravila o vrstama projekata koji mogu da se pojave na njenom sajtu.

Ovaj vebsajt je popularno mesto za projekte zbog dobijanja i gotovine i publiciteta, ali ovde je nekoliko predloga za bebi opremu bilo ranije zabranjeno, u skladu sa opštom zabranom „medicinskih, zdravstvenih i bezbednosnih proizvoda“.

Ovo je dovelo do takve situacije da je, na primer, pametna čarapa koju je proizveo Aulet bila odbijena, dok se aparat za bebi masažu Bejbi Sut nekako provukao.

U skladu sa revidiranim propisima, sva bebi tehnologija može da se promoviše ukoliko se eksplicitno ne tvrdi da ovakvi proizvodi leče, tretiraju, ili sprečavaju bolest ili neko drugo stanje.

Pravila konkurentske platforme za grupno finansiranje Indiegogo za bebi projekte koje prihvata su čak i blaža.

Ovaj vebsajt je pomogao u prikupljanju novca za veći broj projekata, između ostalog i za Smart dajper – pelene koje upozoravaju na razvoj infekcija u urinarnom traktu, uprkos upozorenjima Dr. Lorent i drugih da roditelji mogu nepotrebno odlaziti kod lekara zbog ovog.

Da li će roditelji prihvatiti paletu bebi inovacija koja postaje sve veća deo je šireg izazova s kojim se suočavaju, kaže Mumsnet.

Mi smo prva generacija roditelja koja mora da se snalazi u ovom digitalnom prostoru“, kaže O'Donovanova.

Postoji dilema da li prihvatiti ovu tehnologiju, koja predstavlja potpuno novi svet i gde postoji mogućnost da će nam dete postati genije za kodiranje u svojoj jedanaestoj godini, ali sa druge strane možemo da dobijemo i dete koje ne komunicira sa ostalima i provodi bezbrojne sate igrajući Majnkraft“.

Dakle, ukoliko žele da pridobiju roditelje, tehnološke kompanije će morati, možda, da nastave razvoj bebi koracima.